Prve moderne Olimpijske igre održane su u Atini 1896. godine, a protivkandidata nije bilo. Odluka o organizaciji Igara doneta je na kongresu u Parizu održanom od 18. do 23. juna 1894. godine

Igre otvorio: Kralj Dzordž Prvi
Datum otvaranja Igara: 6. april 1896.
Datum zatvaranja Igara: 15. april 1896.
Broj sportova na programu takmičenja: devet
Broj disciplina: 43
Zemlje učesnice: 14
Broj učesnika: 241
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje), atletika, biciklizam, dizanje tegova, gimnastika, mačevanje, rvanje, streljaštvo, tenis

Tabela medalja

Zanimljivosti

Na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine sportisti su zastupali sebe i klubove za koje su se takmičili, a podaci o zemljama su navođeni samo usputno. Međunarodni olimpijski komitet sortiranje po osvojenim zemljama izvšio je tek kasnije.

Pobednici nisu dobijali zlatne medalje, već srebrne, diplome i krunu od maslinovog venca, drugoplasirani su nagrađivani samo diplomama i lovorovim krunama, dok trećeplasirani sportisti nisu dobijali nikakva značajna obeležja, odnosno samo medalju od bakra za uspomenu.

U duhu antičke tradicije ženama nastup na Igrama nije bio dozvoljen. U znak protesta zbog takve odluke Grkinja Stamanta Reviti, dan posle zvanične trke, pretrčala je 42 kilometra na stazi od Maratonskog polja do Atine.

Sa prvih Igara ne postoji nijedan video zapis, iako su braća Lemijer godina dana ranije svetu predstavila svoj izum, filmsku kameru.

Druge moderne Olimpijske igre održane su u Parizu 1900. godine, a nije bilo protivkandidata.

Igre otvorio: nije bilo svečanog otvaranja
Datum otvaranja Igara: 14. maj 1900.
Datum zatvaranja Igara: 28. oktobar 1900.
Broj sportova na programu takmičenja: 18
Broj disciplina: 95
Zemlje učesnice: 24
Broj učesnika: 997 (22 žene)
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, vaterpolo), atletika, biciklizam, veslanje, fudbal, gimnastika, golf, jedrenje, konjički sport, kriket, kroket, mačevanje, nadvlačenje konopca, pelota, polo, ragbi, streličarstvo, streljaštvo, tenis.

Tabela medalja

Zanimljivosti

Na Igrama u Parizu jedan olimpijski pobednik nikada nije identifikovan. Uoči finalne trke u veslanju holandski dvojac je neočekivano, zbog bolesti, ostao bez kormilara, pa je bio primoran da zamenu za njega potraži u publici.

Holandski veslači Fransoa Brandt i Relof Klajn odabrali su jednog francuskog dečaka iz publike i pobedili sve konkurente. Neidentifikovani kormilar prisustvovao je i ceremoniji dodele medalja, a potom je "prosto ispario".

Članovi holandskog tima nikada nisu saznali ime i uzrast dečaka koji im je pomogao da dođu do titule olimpijskog šampiona, a Međunaordni olimpijski komitet nikada nije utvrdio ni imena kormilara francuskog dvojca koji je u istoj trci osvojio srebnu medalju, a ni identitet kormilara francuskog četverca, koji je osvojio srebno odličje.

Na Igrama u Parizu medalje su podeljene i u kroketu, sportu koji je nakon 1900. izbačen iz olimpijskog programa. Takmičila su se desetorica takmičara, a svi su, osim jednog Belgijanca, bili predstavnici Francuske. Za takmičenja u kroketu prodata je samo jedna jedina karta, a njen kupac bio je engleski turista, koji je u Pariz doputovao specijalno zbog takmičenja u kroketu.

Američki atletičar Majer Prinštajn iz verskih razloga odrekao se prilike da se bori za zlatnu medalju u skoku u dalj. Nakon pobede u kvalifikacijama Prinštajn je odbio da skače u finalu, pošto je ono bilo na programu u nedelju. Njegov zemljak Alvin Krenclajn iskoristio je tu priliku i za jedan santimetar je nadmašio Prinštajnov rezultat i osvojio zlatnu medalju. Ljut zato štoj je Krenclajn prekršio njihov dogovor da ne nastupaju u nedelju Prinštajn je na ceremoniji dodele medalja napao svog rivala i udario ga šakom u glavu.

Engleska teniserka Šarlot Kuper postala je prva žena pobednik u istoriji Olimpijskih igara. Ona je najpre pobedila u konkurenciji tenserki, a potom je zlatnu medalju osvojila i u igri mešovitih parova. Kuper je bila najbolja engleksa teniserka tog doba i njen trijumf na Igrama u Parizu bio je potpuno očekivan.
Ona je čak pet puta pobeđivala na najpoznatijem svetskom teniskom turniru Vimbldonu, a još toliko puta je igrala u finalu. Kada je 1908. poslednji put trijumfovala na tom takmičenju bila je stara 37 godina i 282 dana i ona je i danas najstariji pobednik Vimbldona u pojedinačnoj konkurenciji.

Amerikanac Alvin Krenclajn postao je prvi atletičar koji je na jednoj Olimpijadi osvojio četiri zlatne medalje. Krenclajn je u Parizu pobedio u trkama na 60 metara, 110 i 200 metara sa preponama i skoku u dalj.
Krenclajn, koji je po profesiji bio zubar, atletsku karijeru završio je po okončanju Olimpijade u Parizu, kao vlasnik čak šest svetskih rekorda. Krenclajnova pobeda u skoku u dalj upamćena je i zbog sukoba sa osvajačem srebrne medalje Majerom Prinštajnom, koji se iz verskih razloga odrekao prilike da se bori za zlatno odličje.

Treće Olimpijske igre organizovane su u Sent Luisu 1904. godine, a protivkandidati bili su Čikago i Bafalo.

Igre otvorio: predsednik Svetske izložbe Frensis Dejvis
Datum otvaranja Igara: 1. jul 1904.
Datum zatvaranja Igara: 23. novembar 1904.
Broj sportova na programu takmičenja: 17
Broj disciplina: 91
Zemlje učesnice: 12
Broj učesnika: 651 (šest žena)
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, vaterpolo, skokovi u vodu), atletika, biciklizam, boks, veslanje, gimnastika, golf, dizanje tegova, fudbal, košarka, lakros, mačevanje, nadvlačenje konopca, roke, rvanje, streličarstvo, tenis.

Tabela medalja

Zanimljivosti

Na Olimpijskim igrama u Sent Luisu učestvovao je 651 sportista, od čega je njih 523 nastupalo pod zastavom SAD. Posle Amerikanaca, najbrojniji su bili Kanađani, kojih je bilo 52, a od Evropljana, najzastupljeniji su bili Nemci sa 17 sportista.
U Sent Luis Velika Britanija je poslala trojicu takmičara, dok je Francuska imala samo jednog predstavnika. Od ukupno 280 podeljenih medalja, sportisti SAD osvojili su čak 239, a svi ostali samo 41 odličje.

Prvi put u istoriji modernih Olimpijskih igara u Sent Luisu su trojici prvoplasiranih sportista uručivane zlatne, srebrne i bronzane medalje.

Američki maratonac Tomas Hiks proglašen je za olimpijskog pobednika nakon što je njegov zemljak Fred Lorc diskvalifikovan zbog prevare. Lorc je, naime, nakon pretrčanih  skoro 15 kilometara ušao u automobil svog menadžera i prevezao se sledećih 17 kilometara. Lorc se nakon toga gotovo neprimetno uključio u trku i prvi prošao kroz cilj. Tek kada su mnogi svedoci potvrdili da dobar deo staze nije pretrčao, Lorc je priznao prevaru i rekao da mu je cilj bio da se malo našali.

Sa ukupno šest osvojenih medalja američki gimanastičar Džordž Ejser bio je najuspešniji sportista Olimpijade u Sent Luisu. Ejser, koji je tokom Olimpijade u SAD napunio 33 godine, uspeo je da osvoji tri zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu medalju, iako je imao veliki fizički hendikep..
Bez obzira što se takmičio sa drvenom protezom na levoj nozi, američki gimnastičar je osvojio više medalja nego većina zemalja učesnica Igara, a uspešnije od njega, osim selekcije SAD, za koju se takmičio, bile su samo sportske delegacije iz Nemačke, Kube i Kanade.
O Ejserovom životu posle tih Igara ima veoma malo podataka, a Međunarodni olimpijski komitet ne raspolaže čak ni podatkom o datumu njegove smrti.

Na programu Olimpijskih igara u Sent Luisu prvi put su se našli boks, rvanje slobodnim stilom i desetoboj.

Na Igrama u Sent Luisu učestvovali su prvi put u istoriji olimpizma sportisti iz Afrike, Len Taunjan i Jan Mašijani, koji su se takmičili u maratonu. Njih dvojica su u Sent Luis doputovali iz Južne Afrike da bi učestvovali na Svetskoj izložbi koja se održavala u tom gradu, a slobodno vreme su iskoristili da se prijave za takmičenje u maratonu.

Na četvrtim Olimpijskim igrama u Londonu 1908. godine učestvovalo je 2008 takmičara, od čega 37 žena, a protivkandidati su bili Rim, Milano i Berlin.

Igre otvorio: kralj Edvard VII
Datum otvaranja Igara: 27. april 1908.
Datum zatvaranja Igara: 31. oktobar 1908.
Broj sportova na programu takmičenja: 22
Broj disciplina: 110
Zemlje učesnice: 22
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, vaterpolo, skokovi u vodu), atletika, biciklizam, boks, veslanje gimnastika, žu d pom (sport sličan tenisu), jedrenje, lakros, mačevanje, motonautika, nadvlačenje konopca, polo, ragbi, rekets (sport sličan skvošu), rvanje, streličarstvo, streljaštvo, tenis, fudbal, hokej, umetničko klizanje.

Tabela medalja

Zanimljivosti

Crna Gora propustila je priliku da bude učesnik Olimpijskih igara u Londonu zbog "štednje". Britanski kralj Edvard VII diplomatskim putem pozvao je kralja Nikolu Petrovića da pošalje crnogorske sportiste na Igre u London. Crnogorski dvor je planirao da pošalje takmičare u bacanju, rvanju i nadvlačenju konopca, ali je odustao pošto je prevladala struja koja je tvrdila da je sport “luksuz i bacanje para”.

Maratonska trka u Londonu produžena je za 195 metara. Umesto uobičajena 42 kilometra, takmičari na Olimpijskim igrama, morali su da pretrče još 195 metara, kako bi kraljevska porodica imala bolji pogled na start trke.
Da organizatori Igara nisu napravili ustupak britanskim suverenima Italijan Dorando Pjetri verovatno bi uživao u slavi olimpijskog pobednika. Pjetri je, naime, posustao nekoliko metara ispred cilja i pao, pa su mu dvojica gledalaca pomogla da pređe ciljnu liniju. Pjetri je zbog toga diskvalifikovan, a šampionski lovori pripali su Amerikancu Džonu Hejsu.

Prvi put u istoriji olimpizma u Londonu je organizovan svečani defile svih zemalja učesnica takmičenja, a ispred svake delegacije išao je sportista sa zastavom zemlje koju predstavlja. Ceremoniju svečanog otvaranja bojkotovali su Finci, koji nisu hteli da učestvuju pod zastavom Rusije i Irci, koji nisu želeli da se takmče pod znamenjem Velike Britanije. Svečani defile bojkotovali su i Šveđani, zato što organizatori takmičenja nisu istakli njihovu zastavu.

Na Olimpijskim igrama u Londonu lansirana je i krilatica “nije važno pobediti, važno je učestvovati”, koja se decenijama kasnije pripisivala tvorcu modernih Olimpijskih igara francuskom baronu Pjeru de Kubertenu. Tu rečenicu, koja je do sada nebrojeno puta cirtirana, izgovorio je, međutim, 19. jula 1908. pensilvanijski biskup Etelberg Talbot, na misi održanoj u londonskoj katedrali Svetog Pavla.

Pete Olimpijskih igre održane su u Stokholmu 1912. godine, uz učešće 2.407 takmičara u 14 sportova. Protivkandidata nije bilo.

Igre otvorio: kralj Gustav V
Datum otvaranja Igara: 5. maj 1912.
Datum zatvaranja Igara: 27. jul 1912.
Broj sportova na programu takmičenja: 14
Broj disciplina: 101
Zemlje učesnice: 28
Broj učesnika: 2.407 (48 žena)
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, vaterpolo, skokovi u vodu), atletika, biciklizam, veslanje, gimnastika, jedrenje, konjički sport, mačevanje, moderni petoboj, nadvlačenje konopca, rvanje, streljaštvo, tenis, fudbal.

Tabela medalja

Zanimljivosti

Na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine prvi put su učestvovali takmičari sa svih pet kontinenata, a prvi nastup zabeležili su takmičari iz Japana - zemlje čiji su sportisti među najuspešnijim na dosadašnjim Igrama.

Igre u Stokholmu ostaće upamćene, osim po dobroj organizaciji, i po tome što je na njima prvi put korišćena savremena tehnika za praćenje rezultata, odnosno uvedeno je elektonsko merenje rezultata i foto finiš. Zahvaljujući tim novinama zemlje učesnice imale su mnogo manje primedbi na regularnost takmičenja.

Poslednji put na Olimpijskim igrama u Stokholmu pobednici su dobijali medalje od čistog zlata. Nakon Igara u Švedskoj organizatori sledećih planetarnih smotri sporta najboljim pojedincima i ekipama uručivali su medalje od pozlaćenog srebra.

Organizatori su odbili da u program takmičenja uvrste boks, zbog toga što nisu želeli da organizuju nehumano takmičenja. Šveđani su boks tada smatrali nasilnim i pregrubim sportom, pa su ga zato izostavili iz programa. Posle Igara u Stokholmu Međunarodni olimpijski komitet je ograničio pravo domaćina takmičenja da utiče na program.

Poznati američki general iz Drugog svetskog rata Džordž Paton takmičio se na Igrama u Švedskoj u modernom petoboju i zauzeo peto mesto.

Sportisti iz Srbije u Stokholmu su zabeležili prvi nastup na Olimpijskim igrama. Kraljevinu Srbiju predstavljali su atletičari Dušan Milošević u trci na 100 metara i Dragutin Tomašević u maratonu.

Olimpijske igre, sedme po redu, održane su u Antverpenu 1920. godine, uz učešće 2.626 olimpijaca iz 29 zemalja, a protivkandidat bio je Amsterdam.

Igre otvorio:  belgijski kralj Albert
Datum otvaranja Igara: 12. april 1920.
Datum zatvaranja Igara: 20. septembar 1920.
Broj sportova na programu takmičenja: 22
Broj disciplina: 154
Zemlje učesnice: 29
Broj učesnika: 2.626 (65 žena)
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, vaterpolo, skokovi u vodu), atletika, atletičarstvo, biciklizam, boks, veslanje, gimnastika, dizanje tegova, jedrenje, konjički sport, mačevanje, moderni petoboj, nadvlačenje konopca, polo, ragbi, rvanje, streljaštvo, tenis, fudbal, hokej.

Tabela medalja

Zanimljivosti

Prvi put na Olimpijskim igrama 1920. godine u Antverpenu uvedena je ceremonija polaganja svečane zakletve.
Belgijski reprezentativac u plivanju i vaterpolu Viktor Boin je u ime svih sportista izgovorio tekst zakletve: “Zaklinjemo se da ćemo učestvovati na ovim Olimpijskim igrama u duhu viteštva, na čast naše države i slavu sporta”.
Tekst zakletve je nekoliko puta modifikovan, a na Igrama u Atini 2004. je glasio: “U ime svih takmičara, obećavam da ćemo učestvovati u ovim Olimpijskim igrama, poštujući i sprovodeći pravila koja vladaju njima, dajući sebe sportu bez dopinga i droge, u istinskom sportskom duhu, za slavu sporta i čast naših ekipa”.

Na Igrama u Antverpenu organizovana je i nedelja zimskih sportova, a učesnici su se nadmetali u hokeju na ledu i umetničkom klizanju. Domaći takmičari dominirali su u umetničkom klizanju, a Šveđanka Magda Julin osvojila je zlatnu medalju iako je, u vreme nastupa na Igrama, bila u trećem mesecu trudnoće.
Na hokejaškom turniru učestvovalo je sedam država, a zlatnu medalju su osvojili Kanađani, drugi su bili reprezentativci SAD, dok je ekipa Čehoslovačke zauzela treću poziciju.

Do Igara u Antverpenu sportisti su mogli i pojedinačno da se prijavljuju za takmičenje. Na manifestaciji u Belgiji samo su nacionalni olimpijski komiteti mogli da dostave spisak učesnika. Od tih Igara MOK je počeo da vodi i zvaničnu evidenciju osvajača medalja po državama učesnicama.

Sportisti iz Nemačke, Austrije, Mađarske, Bugarske i Turske, zemalja odgovornih za izazivanje Prvog svetskog rata, nisu pozvani da se takmiče na Igrama u Antverpenu.

Švedski reprezentativac u streljaštvu Oskar Svan osvojio je bronzanu medalju i postao najstariji osvajač olimpijskog odličja svih vremena. U trenutku kada je zauzeo treće mesto na Igrama u Antverpenu Svan je bio star 72 godine i 279 dana.
Tokom olimpijske karijere Svan je osvojio tri zlatne, jednu srebrnu i dve bronzane medalje. Dva zlatna, jedno srebrno i jedno bronzano odličje iskusni strelac je osvojio u timskoj konkurenciji sa sinom Alfredom.

Osmo izdanje Olimpijskih igra održano je drugi put u Parizu, gde se 1924. godine takmičilo 3.089 sportista iz 44 države. Protivkandidati bili su Amsterdam, Barselona, Los Anđeles, Prag i Rim.

Igre otvorio: predsednik Francuske Gaston Dumerž
Datum otvaranja Igara: 4. maj 1924.
Datum zatvaranja Igara: 27. jul 1924.
Broj sportova na programu takmičenja: 17
Broj disciplina: 126
Zemlje učesnice: 44
Broj učesnika: 3.089 (135 žena)
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo), atletika, biciklizam, boks, veslanje, gimanstika, dizanje tegova, jedrenje, konjički sport, mačevanje, moderni petoboj, polo, ragbi, rvanje, streljaštvo, tenis, fudbal.

Tabela medalja

Zanimljivosti

Nastup dvojice britanskih atletičara, Erika Lidela i Harolda Ejbrahamsa, na Olimpijskim igrama u Parizu 1924. godine poslužio je kao inspiracija režiseru Hjuu Hadsonu prilikom snimanja poznate drame “Vatrene kočije”, nagrađene sa, čak, četiri Oskara.
U tom sjajnom filmu Harold je prikazao sve prepreke na koje su nailazili vrhunski sportisti i fizičke i psihičke žrtve koje su podneli na putu do titule olimpijskog pobednika. Hadsonov film, u kojem je istakao njihovu posvećenost visokim ciljevima, unutrašnju borbu i olimpijski duh i danas je aktuelan i rado gledan širom sveta.
Na Igrama u Parizu Lidel je sovojio zlatnu medalju u trci na 400 metara, dok je Ejbrahams trijumfovao na 100 metara.

Na ceremoniji svečanog zatvaranja manifestacije u Parizu prvi put su istaknute tri zastave - olimpijska, domaćina takmičenja i organizatora sledećih Igara. Taj običaj i danas se poštuje prilikom zatvaranja planetrane smotre sporta.

Na Igrama u Francuskoj sportisti su prvi put bili smešteni u Olimpijsko selo, a promovisano .je i geslo “brže, jače, više”, kojom je dominikanski kaluđer Anri Didon počinjao časova fizičkog vežbanja na Arkej školi u Parizu.

Nakon Olimpijskih igara u Parizu tenis je skinut sa programa takmičenja. Međunarodni olimpijski komitet je afirmisao načelo amaterizma i teniseri, koji su bili profesionalci, su onemogućeni da se takmiče. Tenis je tek na Igrama u Seulu 1988. vraćen u olimpijsku porodicu sportova.

Prvoj olimpijskim medaljama, i to zlatnim, u Parizu se radovala Jugoslavija. Gimnastičar iz Slovenije, tada 26-godišnji student prava Leon Štukelj, bio je izuzetan u višeboju i na vratilu i zahvaljujući sjajno izvedenim vežbama osvojio je titulu olimpijskog šampiona u tim disciplinama. Osim Štukelja, Jugoslaviju je predstavljalo još 36 takmičara u sedam sportova - fudbalu, plivanju, rvanju, konjičkom sportu, gimnastici, atletici i biciklizmu.

Na Olimpijskim igrama 1928. godine u Amsterdamu takmičilo se 2.883 predstavnika iz 46 zemalja, a protivkandidat je bio Los Anđeles.

Igre otvorio: princ Hendrik
Datum otvaranja Igara: 17. maj 1928.
Datum zatvaranja Igara: 12. avgust 1928.
Broj sportova na programu takmičenja: 14
Broj disciplina: 109
Zemlje učesnice: 46
Broj učesnika: 2.883 (277 žena)
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo), atletika, biciklizam, boks, veslanje, gimnastika, dizanje tegova, jedrenje, konjički sport, mačevanje, moderni petoboj, rvanje, fudbal i hokej na travi.

Tabela medalja

Zanimljivosti

Na Igrama u Amstrdamu 1928. godine prvi put u istoriji olimpizma u atletskim nadmetanjima takmičile su se i žene i to u samo pet disciplina - trčanju na 100 i 800 metara, štafeti 4x100 metara, bacanju diska i skoku u vis.
Najviše zlatnih medalja osvojile su predstavnice Kanade, a po jedno zlatno odličje pripalo je takmičarkama iz SAD, Nemačke i Poljske.
Na Olimijskim igrama žene učestvuju od 2. Igara u Parizu 1900, a do Amsterdama su se takmičile u tenisu, golfu, umetničkom klizanju, jedrenju, plivanju i mačevanju.

U Amsterdamu je prvi put tokom Olimpijskih igara, na stadionu na kome je održana ceremonija svečanog otvaranja, gorela olimpijska vatra. Olimpijski stadion u Amsterdamu i toranj na čijem je vrhu upaljena olimpijska vatra dizajnirao je holandski arhitekta iz Alkmara Jan Vils. Za to ostvarenje poznati projektant dobio je zlatnu olimpijsku medalju u oblasti umetničkog delovanja.

Međunarodni olimpijski komitet prvi put je utvrdio obavezni program Igara, na kome su se nalazili vodeni sportovi (plivanje, vaterpolo i skokovi u vodu), atletika, boks, gimnastika, mačevanje, streljaštvo, veslanje, biciklizam, jahanje, jedrenje i dizanje tegova. Domaćinu je ostavljeno pravo da u program takmičenja uvrsti i neki od sledećih sportova: fudbal, ragbi, polo, hokej na travi, rukomet, košarka i kajak.

Na Igrama u Holandiji utvrđen je i protokol svečanog defilea zemalja učesnica na ceremoniji otvaranja takmičenja, koji se i danas poštuje. MOK je odlučio da na čelu povorke učesnika takmičenja ide delegacija Grčke, da se na začelju kolone uvek nalazi ekspedicija domaćina takmičenja, kao i da se radosled ostalih učesnika određuje po abecedi.

Igre u  Amsterdamu protekle su u atmosferi mira, tolerancije i razumevanja. Najupečatljiviji primer takve atmosfere dogodio su u četvrtfinalnoj kvalifikacionoj trci u veslanju, kada je Australijanac Henri Pirs zaustavio svoj čamac, kako bi propustio jato pataka da prođe stazom. Pirs se, bez obzira na to zauzstavljanje, kvalifikovao za polufinale, a potom i osvojio zlatnu medalju. Njegova pobeda bila je jedina zlatna medalja Australije na Igrama u Amsterdamu.

Jugoslaviju su predstavljala 34 takmičara, a sve medalje, ukupno pet, osvojili su gimnastičari.
Zlatnu medalju ponovo je osvojio Leon Štukelj u disciplini krugovi, dok je srebro pripalo Josipu Primožiču na razboju. Stane Derganc bio je treći u preskoku, dok su u višeboju bronzanan odličja osvojili muški tim i Štukelj.
Jugoslavija je imala predstavnike i u atletici, biciklizmu, mačevanju, fudbalu i rvanju, ali oni nisu postigli zapaženije rezultate.

Na Olimpijskim igrama u Amsterdamu prvi put se kao jedan od sponzora takmičenja pojavila Koka-kola. Jedna od najmoćnijih svetskih kompanija nakon takmičenja u Holandiji postala je neizostavan deo Olimpijskih igara, od kojih su jedne organizovane u Atalanti - gradu u kome se nalazi sedište te firme.

Na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1932. godine, zbog velike ekonomske krize, učestvovalo je samo 1.332 takmičara iz 37 država, a nije bilo protivkandidata.

Igre otvorio: potpredsednik SAD Čarls Kerti
Datum otvaranja Igara: 30. jul 1932.
Datum zatvaranja Igara: 14. avgust 1932.
Broj sportova na programu takmičenja: 14
Broj disciplina: 117
Zemlje učesnice: 37
Broj učesnika: 1.332 (126 žena)
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo), atletika, biciklizam, boks, veslanje, gimnastika, dizanje tegova, jedrenje, konjički sport, mačevanje, moderni petoboj, rvanje, fudbal, hokej.

Tabela medalja

Zanimljivosti

Velika ekonomska kriza tridesetih godina prošlog veka pogodila je i zemlje Južne Amerike, a posebno velike posledice ostavila je u Brazilu, čija vlada nije imala novac da plati troškove za 69 takmičara prijavljenih za Olimpijske igre u Los Anđelesu.
Brazilske vlasti su, ipak, odlučile da pošalju predstavnike na Igre, a da bi platili troškove njihovog učešća ukrcali su i 25 tona kafe na brod kojim su olimpijci putovali na svetsku smotru sporta.
Da bi ušli u SAD i pokrili troškove učešće brazilski sportisti su morali da prodaju tu kafu ali se nisu pokazali kao uspešni trgovci, pa su od zarađenog novca mogli da plate troškove za samo 24 takmičara. Ostalih 45 olimpijaca, uz dosta problema, jedva je sakupilo novac za povratak u Brazil.

Međunarodni olimpijski komitet na Igrama u Los Anđelesu ograničio je zemlje da u individualnim sportovima u jednoj disciplini mogu da prijave najviše troje takmičara. Do tih Igara svaka zemlja je mogla da prijavi neograničen broj takmičara u svim disciplinama u pojedinačnim sportovima.

Jugoslavija je imala predstavnika u Los Anđelesu, iako je nacionalni olimpijski komitet zbog velike ekonomske krize odbio da finansira učešće bilo kog takmičara na najvažnijoj svetskoj sportskoj manifestaciji.
Međutim, zubar iz Zagreba Veljko Narandžić i profesor iz Zemuna Vilim Mesner odlučili su da o svom trošku otputuju u Los Anđeles, a za učešće na Igrama prijavio ih je jugoslovenski konzul u San Francisku Milivoje Naumović.
Narandžić se na Olimpijadi nadmetao u bacanju koplja i zauzeo je pretposlednje mesto u kvalifikacijama, dok se Mesner povredio uoči takmičenja, pa se nije ni našao na spisku učesnika Igara.
Iako su mu Narančić i Mesner sačuvali kontinuitet učešća na najvažnijoj sportskoj manifestaciji, JOK je uputio protest MOK zato što im je dozvolio da se prijave za takmičenje, pa se tada prvi čovek svetskog olimpizma Anri de Baje Latur na sednici u Beču sledeće godine javno izvinio predsedniku JOK Stefanu Hadžiju.

Jubilarne desete Igre u Los Anđelesu prve su koje su trajale samo 16 dana. Sve sledeće Olimpjske igre trajale su između 15 i 18 dana. Nijedne Igre održane od 1900. do 1928. nisu trajale kraće od 78 dana.

Organizatori Olimpijskih igara u Los Anđelesu prvi su uveli da se medalje najuspešnijim takmičarima dodeljuju na pobedničkom postolju i da se u njihovu čast podižu zastave država koje predstavljaju.

Selekcija SAD u hokeju na travi osvojila je bronzanu medalju, iako je izgubila sve mečeve na olimpijskom turniru. Samo tri zemlje prijavile su ekipe za takmičenje, a ekipa SAD je izgubila duele sa Indijom 24:1 i Japanom 9:2. Zlatnu medalju osvojila je reprezentacija Indije.

Takmičenje u skoku u vis obeležio je duel dvojice prijatelja i kolega sa Univerziteta Južna Karolina iz Los Anđelesa, Amerikanca Roberta van Osdela i Kanađanina Dankana Maknautona. Kada su ostali sami na visini 1,97 metara Van Osdel je posavetovao rivala da se snažnije odrazi, kako bi lakše preskočio zadatu visinu. Maknauton je poslušao njegov savet i preskočio letvici, dok Van Odselu to nije uspelo.
Godinu dana nakon Igara u Los Anđelesu Meknautonu je ukradena zlatna medalja iz automobile, pa mu je Van Odsel, koji je bio zubar po profesiji, na osnovu svog srebrnog izradio repliku zlatnog odličja.

Na programu 11. Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine bilo je 19 sportova u kojima se nadmetalo 3.963 takmičara iz 49 zemalja, a protivkandidat bila je Barselona.

Igre otvorio: nemački kancelar Adolf Hitler
Datum otvaranja Igara: 1. avgust 1936.
Datum zatvaranja Igara: 16. avgust 1936.
Broj sportova na programu takmičenja: 19
Broj disciplina: 129
Zemlje učesnice: 49
Broj učesnika: 3.963 (331 žena)
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo), atletika, biciklizam, boks, veslanje, gimanstika, dizanje tegova, jedrenje, kajak i kanu, konjički sport, košarka, mačevanje, moderni petoboj, polo, rukomet, rvanje, streljaštvo, fudbal, hokej na travi.

Tabela medalja

Zanimljivosti

Prvi put olimpijska baklja zapaljena je u drevnoj Olimpiji i štafetnim trčanjem preneta je do Olimpijskog stadiona u Berlinu, gde je gorela od otvaranja do zatvaranja 11. Igara.
Na putu do Berlina baklja je prošla kroz sedam država - Grčku, Bugarsku, Jugoslaviju, Mađarsku, Čehoslovačku, Austriju i Nemačku.
Olimpijsku vatru na stadionu u Berlinu upalio je nemački atletičar Fric Šilgen, koji se nije takmičio na berlinskim Igrama. Šilgena je, zbog lepog i gracioznog stila trčanja, organizator izabrao da simbolizuje nemaču sportsku omladinu, a čuvena režiserka Leni Rifenštal, autor propragandnog filma “Olimpijada”, lično je odlučila da on upali olimpijsku vatru.

Američki atletičar Džesi Ovens na Igrama u Berlinu 1936. osvojio je, čak, četiri zlatne medalje, a okolnosti u kojima je ostvario te trijumfe i danas su česta i interesantna olimpijska tema.
Na berlinskim Igrama, koju je nacistički režim na svakom koraku koristio za afirmaciju svoje ideologije i teorije o superiornosti arijevske rase, tamnoputi atletičar je trijumfima u trkama na 100, 200 i 4x100 metara i skoku u dalj "udario" nekoliko "vrućih šamara" zvaničnoj nemačkoj politici.
Hitlerove teorije o prirodnoj inferiornosti crnaca, Oven je demantovao fantastičnim rezultatima, a nemački firer Adolf Hitler je sa vidnom nelagodom i nervozom posmatrao  trijumfe velikog asa.
Izuzetan uzpeh tamnoputog atletičara, u predvečerje Drugog svetskog rata, izazvao je snažne političke konotacije, a njegove pobede izrasle su u mit o ravnopravnosti ljudi.
Heroj Igara Džesi Ovens svojim uspesima je "izluđivali" lidere nemačkog režima.
Ovens je u Berlinu uspeo da osvoji zlatne medalje na 100, 200 i 4x100 metara i skoku u dalj, što je do danas ponovio samo njegov zemljak Karl Luis u Los Anđelesu 48 godina kasnije.
Uspeh sjajnog Amerikanca potpuno je "izludeo" Adolfa Hitlera, čije je nezadovoljstvo zbog Ovensovih podviga zabeleženo i kamerom. Nemački firer nije želeo da čestita uspeh Ovensu koji je svojim pobedama nad nemačkim protivnicima na najbolji način demistifikovao njegovu teoriju o rasnoj inferiornosti crnaca i nadmoći arijevaca.

Na Igrama u Berlinu prvi put su se na programu našli rukomet i košarka. Rukomet se igrao na velikom terenu, koji je bio istih dimanzija kao fudbalski, sa 11 igrača u svakom timu.
U konkurenciji šest timova pobedila je reprezentacija Nemačke. Najuspešniji u košarci bili su igrači SAD, koji su u finalnom meču pobedili Kanadu sa 19:8. Košarkaški turnir se igrao na zemljanim teniskim terenima.

Nemačka Vlada obećala je čelnicima Međunarodnog olimpijskog komiteta, na sednici u Beču 1933, da Jevreje neće isključivati iz ekipe. Nemci, međutim, to obećanje nisu održali, pa su tako Gretela Bergmana koji je mesec dana pre početka Igara pobedio na kvalifikacionom takmičenju u skoku u vis izjednačivši nemački rekord, izbacili iz tima bez ikakvog objašnjenja.

Direktoni prenosi najznačajnijih takmičenja na Igrama organizovani su prvi put u Berlinu. Organizatori su, koristeći opremu Telefunkena, uspeli da obave više od 70 časova direktnog prenosa.
S obzirom da u to vreme nije bilo privatnih televizijskih aparata, zainteresovani su sportske prenose mogli da gledaju na 25 velikih ekrana postavljenih na berlinskim trgovima.

Na Igrama u Berlinu učestvovali su sportisti iz Koreje, države koju je Japan okupirao 1910. godine. Korejski takmičari nastupali su pod “pojapanizovanim” imenima, a dvojica njihovih takmičara su osvojili zlatnu i bronzanu medalju za Japan u maratonu.

Organizatori su prodali više od četiri miliona karata. Najveće interesovanje publike privukla su takmičenja u atletici, a glavni razloga za toliki broj navijača na tribinama predstavljao je ogroman uspeh nemačkih sportista.

Nemački biciklista Toni Merkens na nesportski način je u finišu trke sprečio Holanđanina Arija van Viljeta da ga prestigne i osvoji zlatnu medalju. Umesto da ga diskvalifikuju zbog tog nesportskog poteza, organizatori su novčanom globom od 100 maraka kaznili Merkensa i ostavili mu zlatnu olimpijsku medalju.

Jugoslovenska olimpijska ekspedicija u Berlinu imala je 86 članova, više nego ikada ranije. Međutim, do olimpijske medalje, svoje šeste, stigao je samo gimnastičar Leon Štukelj.
Sjajni sportista, koji je sa tri zlatne, jednom srebrnom i dve bronzane medalje najuspešniji jugoslovenski olimpijac svih vremena, u vežbanju na krugovima osvojio je vicešampionsku titulu. Jugoslavija je na 11. Igarma imala predstavnike u 12 sportova, ali niko osim Štukelja nije napravio značajniji rezultat.

Na 14. Olimpijskim igrama u Londonu 1948. godine učestvovalo je  4.104 takmičara iz 59 zemalja. Protivkandidati bili su Baltimor, Lozana, Los Anđeles, Mineapolis i Filadelfija.

Igre otvorio: kralj Džordž VI
Datum otvaranja Igara: 29. jul 1948.
Datum zatvaranja Igara: 14. avgust 1948.
Broj sportova na programu takmičenja: 17
Broj disciplina: 136
Zemlje učesnice: 59
Broj učesnika: 4.104 (390 žena)
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo), atletika, biciklizam, boks, veslanje, gimnastika, dizanje tegova, jedrenje, kakak i kanu, konjički sport, košarka, mačevanje, moderni petoboj, rvanje, streljaštvo, fudbal, hokej.

Tabela medalja

Zanimljivosti

Prve Olimpijske igre posle Drugog Svetskog rata održane su 1948. godine u Londonu koji se oporavljao od posledica ogromnog razaranja koje su prouzrokovali bombarderi nemačkog Luftvafea. Organizacija 12. Igara, zakazanih za 1940. godinu, poverena je najpre Tokiju, a nakon izbijanja Drugog japanskog-kineskog rata dodeljena je Helsinkiju. To takmičenje je, međutim, otkazano zbog Drugog Svetskog rata, kao i sledeće Igre, čiji je domaćin trebalo da bude London 1944.

Igre su održane pod svežim utiscima iz rata. Engleska je tada oskudevala u svemu, najviše u hrani, odeći i obući ali je, ipak, na sjajan način organizovala 14. Igre, koje su upamćene i po tome što je na njima prvi put rađen televizijski prenos takmičenja.

Zbog ograničenog sistema snabdevanja hranom, mnoge zemlje učesnice su morale sa sobom da ponesu osnovne životne namirnice, a takmičari su, umesto u Olimpijskom selu koje nije bilo izgrađeno, bili smešteni u londonskim kasarnama i koledžima. Zbog tih uočljivih problema sa snabdevanjem i smeštajem londonske Igre su novinari proglasili “spartanskom Olimpijadom”.

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) nije dozvolio da se na Igrama takmiče sportisti iz Japana i Nemačke, zemalja koje su se nalazile pod savezničkom okupacijom. Londonsku manifestaciju "preskočio" je i SSSR, jer nije bio član MOK-a, ali su prvi put, kao nezavisne zemlje, učestvovale Indija i Pakistan.

Posle pauze od 12 godina samo dvoje takmičara odbranilo je zlatne olimpijske medalje u pojedinačnim disciplinama. Mađarska takmičarka u mačevanju, desetostruka svetska šampionka Ilona Elek, odbanila je zlatnu medalju iz Berlina 1936. u discipline mač, dok je čehoslovačkom reprezentativcu Janu Brzaku isto to uspelo u kanuu.

Junak londonskih Igara bila je holandska atletičarka Fani Blankers Koen. “Leteća domaćica”, kako su je novinari zvali, trijumfovala je, iako je bila trudna, u trkama na 100, 200, 4x100 i 80 metara prepone. Izvanredan nastup sjajne Holanđanke bio bi još upečatljiviji da joj je MOK dozvolio da se takmiči i u skokovima u dalj i vis, disciplinama u kojoj je uoči Igara oborila svetske rekorde.

Amerikanac Robert Matijas pobedom u desetoboju, sa 17 godina i devet meseci, postao je najmlađi olimpijski šampion svih vremena u atletici, a prvu olimpijsku medalju u Londonu, u trci na 10.000 metara, osvojio je i slavni češki dugoprugaš Emil Zatopek.

Jugoslaviju je na Igrama u Londonu predstavljalo, čak, 96 sportista - u atletici, biciklizmu, vaterpolu, veslanju, gimnastici, plivanju i fudbalu, a medalje su osvojili Ivan Gubijan u bacanju kladiva i fudbalska reprezentacija.

Gubijan je hicem od 54,27 metara stigao do srebne medalje iako je malo nedostajalo da uoči finala, sudijskom greškom, bude eliminisan sa takmičenja. Sudije su, naime, propustile da zabeleže njegov najbolji hitac u kvalifikacijama kojim je osvojio šesto mesto. Tek na intervenciju rukovodstva jugoslovenskog tima Artura Takača i Milana Kovačevića sudije su ispravile grešku i dozvolile Gubijanu da se takmiči u finalu.

Jugoslovenski atletičar je u Londonu koristio novu tehniku, pošto je kladivo bacao tek posle četvrtog okreta. Znatno krupniji i snažniji bacači tada su kladivo izbacivali posle drugog ili trećeg okreta, a Gubijanova tehnika se i danas koristi. Zlatnu medalju u bacanju kladiva osvojio je Mađar Imre Nemet sa 56,07 metara.

Fudbalska reprezentacija do finala je pobedila selekcije Luksemburga, Turske i domaćina takmičenja Veliku Britaniju, a u meču za zlatnu medalju poražena je u duelu sa Švedskom, koju su predvodili sjajni asovi Gunar Gren, Gunar Nordal i Nils Lidholm.

Na 15. Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. godine takmičilo se 4.955 olimpijaca, među kojima je bilo 519 žena. Protivkandidati bili su Los Anđeles, Amsterdam, Mineapolis, Detroit, Čikago i Filadelfija.

Igre otvorio: predsednik Finske Juho Pasikivi
Datum otvaranja Igara: 19. jul 1952.
Datum zatvaranja Igara: 3. avgust 1952.
Broj sportova na programu takmičenja: 17
Broj disciplina: 149
Zemlje učesnice: 19
Broj učesnika: 4.955 (519 žena)
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo), atletika, biciklizam, boks, veslanje, gimnastika, dizanje tegova, jedrenje, kajak i kanu, konjički sport, košarka, mačevanje, moderni petoboj, rvanje, streljaštvo, fudbal, hokej.
Pregled osvojenih medalja:

Zanimljivosti

Glavni grad Finske Helsinki bio je domaćin 15. Olimpijskih igara koje je 1952. godine obeležilo prvo učešće sportista iz SSSR, s obzirom da do tada njihova zemlja nije bila član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Sovjetski takmičari su na olimpijskom debiju imali izuzetno zapažen nastup i skoro ravnopravno parirali do tada neprikosnovenim takmičarima iz SAD. Nadmetanja sportista te dve zemlje obeležiće sve sledeće Igre, a njihovo rivalstvo preraslo je u „hladni rat“ na sportskom polju koji je kulminirao bojkotom Igara u Moskvi 1980. i Los Anđelesu 1984.

Na Igrama u Londonu 1908. i Stokholmu 1912. učestvovali su takmičari iz Rusije, a nakon pobede komunista u toj zemlji nijedan sportista nije učestvovao na najznačajnijoj međunarodnoj manifestaciji.
Sportisti iz SSSR-a nisu bili smešteni sa ostalim učesnicima Igara u Olimpijskom selu, već su stanovali u studenskim domovima.

Atletska nadmetanja obeležio je slavni čehoslovački dugoprugaš Emil Zatopek. Osvajanjem zlatnih odličja na 5.000, 10.000 metara i u maratonu, za koji se prijavio u poslednjem trenutku, Zatopek je napravio podvig koji niko do sada nije ponovio.

Na Igrama u Helsinkiju Jugoslaviju je predstavljalo 96 takmičara u 11 sportova. Nakon dva srebra u Londonu, jugoslovenski sportisti su u Helsinkiju osvojili tri medalje, jednu zlatnu i dve srebrne.
Prvo zlato za Jugoslaviju posle Drugog svetskog rata osvojio je četvrac bez kormilara u veslanju. Duje Bonačić, Velimir Valenta, Mate Trojanović i Petar Šegvić u finalu su nadmašili sve protivnike i čak za tri sekunde bili brži od drugoplasirane posade iz Francuske.

Srebrne medalje osvojene su u ekipnim takmičenjima. Vaterpolisti su takmičenje završili bez poraza, ali su morali da se zadovolje titulom vicešampiona, pošto su pobednici turnira Mađari imali bolju gol razliku.

Sjajan nastup imala je i fudbalska reprezentacija, a posebno je ostao upamćen njen duel sa selekcijom SSSR-a u osmini finala. U prvom meču, odigranom 20. jula, „plavi“ su vodili čak sa 5:1, ali su Sovjeti, predvođeni Vsevolodom Bobrovim, inače jednim od najboljih hokejaša SSSR svih vremena, u poslednjih 15 minuta uspeli da izjednače rezultat, u možda i najdramatičnijem fudbalskom meču u istoriji olimpizma.

Dva dana kasnije, u ponovljenom meču Jugoslavija je sa 3:1 savladala velikog rivala i plasirala se u četvrtfinale.

Na putu do finala Jugoslavija je pobedila Dansku (5:3) i Nemačku (3:1), a u odlučujućem meču poražena je od sjajnog mađarskog tima sa 2:0. Sastav čuvenog tima iz Helsinkija - Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek i Zebec i danas znaju gotovo svi stariji ljubitelji fubala na prostorima bivše zemlje.

Dankinja Lis Hartel postala je prva žena koja se takmičila sa muškarcima na Olimpijskim igrama. Ona je nastupila u konjičkom sportu i u disciplini dresura osvojila srebrnu medalju. Taj uspeh ponovila je i na sledećim Igrama u Melburnu 1956. Njen podvig još je značajniji ako se zna da je u detinjstu ostala paralizovana do kolena i da joj je, prilikom penjanja i silaženja sa konja, bila neophodna pomoć.

Na 16. Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine u 17 sportova, odnosno 145 disciplina, nastupilo je 3.314 takmičara iz 72 zemlje. Protivkandidati su bili Buenos Ajres, Los Anđeles, Detroit, Meksiko Siti, Čikago, Mineapolis, Filadelfija i San Francisko.

Igre otvorio: vojvoda od Edinburga
Datum otvaranja Igara: 22. novembar 1956.
Datum zatvaranja Igara:  8. decembar 1956.
Broj sportova na programu takmičenja: 17
Broj disciplina: 145
Zemlje učesnice: 72
Broj učesnika: 3.314 (376 žena)
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo), atletika, biciklizam, boks, veslanje, gimnastika, dizanje tegova, jedrenje, kajak i kanu, konjički sport, košarka, mačevanje, moderni petoboj, rvanje, streljaštvo, fudbal, hokej na travi.

Tabela medalja

Zanimljivosti

Na Olimpijskim igrama u Melburnu prvi put su se takmičili sportisti iz Istočne Nemačke, ali nisu nastupili samostalno, pošto je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) tu zemlju primio u članstvo pod uslovom da se takmiče u zajedničkom timu Nemačke. Prvi samostalan nastup na Igrama Istočna Nemačka imala je 1968. u Meksiku i vrlo brzo postala sportska velesila, treća u svetu posle Sjedinjenih Američkih Držva i Sovjetskog Saveza.

Približan broj zemalja učestvovao je na Igrama u Helsinkiju 1952. i Melburnu 1956, ali je u Australiji nastupio daleko manji broj sportista. Zbog visokih troškova puta i velike udaljenosti Australije neke zemlje su odustale od učešća, a pojedine države su se, iz političkih razloga, odlučile na bojkot takmičenja.

Kina je, zbog učešća Tajvana, odustala, a zbog "Suecke krize" na Igrama nusu učestvovali Egipat, Liban i Irak. Lihtenštajn, Holandija, Španija i Švajcarska bojkotovali su manifestaciju protestujući zbog sovjetske invazije na Mađarsku. Igre u Melburnu imale su snažnu političku konotaciju, a meč između vaterpolo selekcija Mađarske i Sovjetskog Saveza prekinut je zbog tuče reprezentativaca te dve ekipe.

Međunarodni olimpijski komitet usvojio je predlog australijskog tinejdžera Džona Vinga da takmičari na ceremoniji svečanog zatvaranja ne defiluju po zemljama, već da svi zajedno budu deo jedne kolone.
Ta jedinstvena kolona predstavljala je simbol svetskog zajedništva i ta tradicija održala se do danas.

Na Igrama u Melburnu reprezentativci Mađarske zauzeli su četvrto mesto u ukupnom plasmanu. Sa devet zlatnih, deset srebrnih i sedam bronzanih medalja mađarski takmičari su nadmašili sva očekivanja, pogotovu što je njihova zemlja preživljavala ogromnu političku krizu, nakon vojne okupacije SSSR-a. Po završetku Igara, čak, 45 mađarskih sportista odbilo je da se vrati u domovinu i zatražilo politički azil u zapadnim zemljama.

Jugoslaviju je u Melburnu predstavljao 41 takmičar u osam sportova. Kao i u Helsinkiju, četiri godine ranije, osvojene su tri medalje, ovoga puta sve tri srebrne. U najtežoj atletskoj disciplini, maratonu, Franjo Mihalić je osvojio srebrnu medalju, dok su na grudima fudbalera i vaterpolista ponovo zasijala srebrna odličja.

Na putu do zlatne medalje od vaterpolista su ponovo bili brži Mađari (2:1), dok je fudbalska reprezentacija u finalu poražena od selekcije SSSR-a (0:1), koju je predvodio legendarni golman Lav Jašin.

Na 17. Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine u 17 sportova nadmetali su se olimpijci iz 83 države. Protivkandidati su bili Lozana, Detroit, Budimpešta, Brisel, Meksiko Siti i Tokio.

Igre otvorio: predsednik Italije Đovani Gronki
Datum otvaranja Igara: 25. avgust  1960.
Datum zatvaranja Igara: 11. septembra 1960.
Broj sportova na programu takmičenja: 17
Broj disciplina: 15
Zemlje učesnice: 83
Broj učesnika: 5.338 (611 žena)
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, vaterpolo, skokovi u vodu), atletika, biciklizam, boks, veslanje, gimnastika, dizanje tegova, jedrenje, kajak i kanu, konjički sport, košarka, mačevanje, moderni petoboj, rvanje, streljaštvo, fudbal, hokej na travi.

Tabela medalja